Browsing Category

Promišljanja

Promišljanja

HOD PO BOLNIM TRAGOVIMA

Audio-zapis stiže na Viber. Ne razaznaje reči, čuje samo muzičku podlogu. U salonu punom žena je. Kasnije će pojačati. Možda je nešto greškom kliknuo. Dešava mu se, muče ga ovi pametni telefoni. „Samo nas nebo rastaviti može…“ peva Mišo Kovač. Javio se onaj njen, onaj stari, onaj koji zna… sve. Za trenutak bar je potisnuo onog koji je rešio da bude zloća, koji se od ljubavi brani poganim rečima, rečima kojima štipa njenu dušu i otkida deo po deo svoga…

Continue Reading

Promišljanja

Kad pšenica cveta

***Ko u ovim uradcima traži fakta, na pogrešnom je mestu. Stvarni život provejava u fragmentima. A i ko smo mi da ga rekonstruišemo? Sve je fikcija, osim onog što se možda i desilo. Kiša je padala već peti dan. Onako sitno, metiljavo, kao tokom najgorih jesenjih dana. A, bio je maj. Njegov mesec. Ono doba godine kada se priroda probudi punim kapacitetom. Kada se već sluti i da li će pšenica dati puno zrno, i da li će čardaci i…

Continue Reading

Promišljanja

Jagoda sa Medaka

“Juče sam je video. Odneo sam jagode, brdo jagoda na Bežanijsku kosu, za svu njenu decu, za njih dvadeset sedmoro. I za moju Jagodu. Svaku sam ja ubrao. Složio.  Doneo. Predao. I jednu ružu. Iz vrta koji nikada neće biti njen.Da li još uvek boli? Boli kad god mislim o tome, kad mislim o njoj, o nama.Da li je šteta? Jeste, nepovratna…Šteta je moje mladosti i veoma moguće – celog mog života. Ono što vidim u plavom, prozirnom oku moje…

Continue Reading

Promišljanja

U noći punog meseca (Nova stara ja u doba korone)

Poslao si mi Heseovu misao, ne razmišljajući o dubini onoga što su te rečenice sobom nosile – ja sam ih osvestila onako kako se danima osećam. Bolno prazno. “Gde god bi se na svetu pojavilo ono što bi se moglo nazvati srećom, bilo je satkano od emocija” i “Biti voljen je ništa, a voleti je sve”… Dvadesetak minuta do ponoći je i počinjem da pišem. Kad otkuca sat, označiće još jednu godinu bez mog oca. I dok je bio tu…

Continue Reading

Promišljanja

UDATA ZA SLOBODU

Obožavam slobodu, ali ne i slobodne teme. Kada je Mia kazala – možeš kako hoćeš, rastužila me je. Draga moja, kako sada da se fokusiram? Naravno, šalim se. Pričaćemo o slobodi. Osvajam je od kada znam za sebe. Ali, prvi put sam spoznala koliko je to važno sa nepunih osamnaest. Neko me je voleo. Neko nije znao kako da me zadrži. Neko je pomislio da može režirati naše živote, budućnost… Steglo me tu, iza dušnika, pritislo, navalilo se. Imala sam…

Continue Reading

Promišljanja

Vetar u jedrima

„Bože, čime sam zaslužila ovoliko lepote?” Ovo ponavljam milion puta..Pri svakom zaronu u  mastilo plavu morsku vodu, kojoj se predajem ushićena… Plivam i plivam, smejem se kako odavno nisam, radujem se kao dete rasterećeno briga, obaveza, odgovornosti… Resetovana… Doplivam do obale u maloj uvali, sagnem se i dohvatim kamen na kome su talasi oslikali – srce… Zaista… Dobro je, sve je baš kako bi trebalo da bude ili će biti, uskoro..Verujem. Znam. A, samo pre 76 sati ili nešto više,…

Continue Reading

Promišljanja

Ona odlazi oduvek

„Ono što pogledom zahvatim jeste moj život…Već neko vreme, u tom spektru  ima mesta samo za tebe…Plašim se…“ Znao je čega se plaši…I da nije normalno što je to izgovorio. Još uvek je sakupljao krhotine sebe po prašini, tunelima, štrokavim prolazima…Čuo je  metak koji prozuji tik uz uho, riganje lošom rakijom izazvano, prestravljenih redova…Onih što su strah lečili na silu uzetim, još uplašenijim ženama… I to joj je rekao. On koji ćuti. Zna da je čula. Nikada više ništa o…

Continue Reading

Promišljanja

MOJ “BEBI BLUZ” 2. deo

Neutešna sam bila dok sam ga gledala kroz staklo inkubatora, malenog, sa svim tim cevčicama…Srce mi se cepalo pri pomisli na to da su mi ga samo prislonili uz usne da ga poljubim i odneli. Do daljeg mogla sam samo da tumaram hodnicima Narodnog fronta i povremeno provirim u salu sa nedonoščićima… Tešili su me i objašnjavali da će ta mrvica izrasti u košarkaša, a ja sam plakala, plakala, plakala i – prestala da spavam. Onda su mi saopštili da…

Continue Reading

Promišljanja

MOJ “BEBI BLUZ”

Dugo već pokušavam da pišem o ovome…Sada shvatam da moram to izreći, ne zbog sebe, već zbog onih mama koje nemaju ideju šta im se to dešava, koje krive sebe jer imaju utisak da negde jako greše, da ne vole svoje bebe dovoljno kada su u momentu dok im se nešto prelepo dešava – toliko nesrećne…Blaga reč „nesrećne“ – ja sam bila neupotrebljiva. Zovu to i „bebi bluz“, čitala sam dosta o tome i sada znam da je sasvim ok…

Continue Reading

Promišljanja

Lude moje pedesete

Da mi je neko rekao nekada davno da će najinteresantnije doći sa pedeset, verovatno bih mislila da je jako duhovit ili da me teši unapred.. A, živim sada te rane pedesete i umirem od smeha jer je sve baš onako kako bi trebalo da bude… Kaže moja drugarica M – tebi sleduje nešto “holivudski”! Odmah da vam kažem – to što i ja verujem da to sledi, je moj tajni recept. O tom “spektaklu” maštam, razrađujem ga, radujem se…I kada…

Continue Reading