“Pozdravite profesora Čeda! Mnogo ste srećne što vam je takav profa zapao. Mom sinu je obeležio gimnazijski period, kao nekada mojoj generaciji valjevski profesor R. Radić. Takvi se ne zaboravljaju!”
Tako sam se rastala pre par večeri sa dve prelepe devojke, maturantkinje Prve beogradske gimnazije. 🎓
Toliko upečatljive, samosvojne, zrele, a zapravo tek prestale biti deca…
Šlag na tu priču je bila i koincidencija o Čedu, profesoru fizike, čiju genijalnost, duhovitost, harizmatičnost i intuitivnost da prepozna kada je neophodno uspostaviti autoritet i postaviti granice, su ove bliznakinje tako verno opisale i oduševljenje podelile sa mnom, u 🚗 #CarGo vozilu…
mi
Ne znam kako smo se uopšte dotakle teme o tome koliko su bolne podele koje sami sebi namećeno, gde su mi one potvrdile da i same u najbližem okruženju imaju sličnu situaciju.
Sa najbližim rođacima, braćom od rođenog strica, iz Crne Gore.
Braćom sa kojima dele baku i dedu i najlepše uspomene iz ranog detinjstva. Nametnuta podela izjašnjavanjem o tome ko je tu Srbin, a ko Crnogorac.
Dalje su mi pričale o tome šta je njihove roditelje, vrsne stručnjake, lekare, navelo da se vrate iz 🇺🇲SAD🗽, gde su imali sjajne karijere.
O tome kako su njih dve, na pragu tinejdž doba taj povratak u Srbiju 🇷🇸prihvatile i razumele, ali i punim plućima udahnule ogromnu ljubav, mir, spokoj, koji osećaš kada ponovo dotakneš tle svoga zavičaja. Uprkos svim nesavršenostima.
Uprkos ostavljenim 🫂 prijateljima, simpatijama, nedosanjanim snovima…
Njih dve, slične i sasvim različite, različitih profesionalnih težnji, senzibiliteta, interesovanja, povezane neraskidivom blizanačkom vezom, mene su očarale mudrošću svojih osamnaest godina. ✨
Ispratila sam ih pogledom dok su odlazile Savskim kejom, srećna na susretu i znakovima pored puta, koji mi ovih dana govore da itekako ima šanse za promenom na bolje, 🌤️suštinskom…
Ta mladost je naša nada. Mi samo da više ne smetamo.
A, da pomognemo onako kako nam oni kažu da je ok.👍
