Svi koji me iole poznaju, znaju za fobiju od mačaka, koja me mnogo puta dovela u krajnje bizarnu situaciju.
Ali, momenat kada sinoć, u mračnoj ulici na Čukarici, dečko seda na prednje sedište, jer je ostatak automobila prepunio svojim prtljagom (očigledno se preseljava sa tačke A na tačku B) i kada iz njegovog krila čujem mjaukanje❗❗❗
U korpi preseljava i svoju mačku i postavlja je na trideset santimetara od mene, mačka se ne smiruje, ja se ježim, počinjem da dišem panično, ne mogu da vozim, stresam se, suze mi kreću od nemoći, pokušavam da objasnim šta mi je…Dečko, Rus inače, ponavlja samo “moja koška, moja koška”…Otvaram širom prozore, da uđe svež vazduh i pomogne mi da ovaj zadatak završim, navigacija pokazuje devet minuta do odredišta.
Devet krugova pakla sam prošla, gledajući nekako u stranu, da mi u vidni prostor ne ulazi to božije stvorenje koje me toliko destabilizuje. Stižemo i samo vapaj putniku da prvo svoju košku evakuiše…
