“Ovo vreme baš nije na mojoj strani. Kiša će pasti tek kada završim trening, takve sam sreće, ne da mi se da eskiviram!”
Kreće konverzacija u #CarGo vozilu, tinejdžer je očigledno raspoložen za priču, a novinarka u meni ne propušta priliku da intervjuiše pametno, duhovito dete.
Šalim se ja, ne propuštam treninge, zato i postižem rezultate. Bio sam i svetski juniorski šampion, tek će biti rezultata
Vozim ga u deo grada gde žive oni koji imaju novca za te sportove, običnim smrtnicima nedostižne. On nastavlja priču.
Izvinite, u mojoj generaciji se kaže: baš me ukakilo u životu! Ahahaha… Evidentno imam talenat za ovaj sport, a roditelji bez problema mogu da mi priušte da idem dalje i dalje.. Ali, vaspitali su me tako da cenim svaki dinar koji je u mene uložen. Da ne uzletim ni jednog momenta. Objasnili su mi da u životu u jednom momentu možeš da imaš sve, a već sutra ništa.
Mladi genijalac dalje mi priča:
U privatnoj školi u koju sam išao, sve su bila deca skorojevića, novobogataša. A, bilo ih je i koji su dizali kredite i pozajmljivali da bi se reklo kako im deca pohađaju skupu školu. I svako dete je imalo ajfon, najnoviji model, kao statusni simbol. Meni to roditelji nisu dozvoljavali. Nije bilo potrebe da se dokazujemo na taj način, i oni i ja…Za prvi polovni Samsung sam sam uštekao novac od džeparca i poklona koje sam od familije dobijao. Uh, kako sam mu se radovao. I to je to. Zahvalan sam mami i tati što od mene pre svega prave čoveka. Samo tako mogu biti i veliki sportista.
Bravo za mamu i tatu ovog divnog dečka, čijim uspesima ćemo se tek radovati. Kasnije sam shvatila o čijem detetu je reč. Svaka čast, ljudi! Dobar roditeljski posao ste uradili!
ps. Ovo je bila dnevna vožnja, jer mama drajverka menja malo i sina svog, dok on pravi predah na moru. Uzvratiće i on meni, uskoro. ❤️
