Za nekoga ko vozi vrlo oštro, vrlo „muški“, dinamično, zahtev da se vozi strogo propisanom prosečnom brzinom, koja ni jednog momenta ne prelazi 50 km na sat, a često je između 30 i 40, više je od igre….Upravo to, da za određen vremenski rok pređeš određenu deonicu, gde se odstupanje meri na mestima koje su tebi kao vozaču nepoznata, pri tom da se držiš predviđene maršrute, izazovi su „Tesla relija“…
Na ovom specifičnom reliju koji sedmi put organizuje Eko Srbija klub, učestvovala sam po drugi put…Voze se automobili na struju i hibridi, vozila budućnosti, koji su na žalost – još uvek na našim putevima retkost…Pre svega zato što cenom nisu pristupačni prosečnom kupcu u Srbiji…
I ove godine vozila sam Tojotino vozilo…Pre dve godine bio je to Prius, ovaj put – Jaris…Beskrajno zadovoljstvo je i jedan i drugi automobil, svaki na svoj način…Bešumni, sa savremenom opremom, prelepog dizajna…Nama ženama to nije zanemarljivo. Mada, moj sin je takođe esteta, pa ga je ovaj crveno – crni jaris na prvu „kupio“…Kako je ispitni rok u toku i dalje, nije mogao da mi bude suvozač…
Ruta ovogodišnjeg Tesla relija podrazumevala je terene Fruške gore, u dve etape tokom petka i subote…Na licu mesta dobila sa suvozacicu, 19-godišnju Ivonu, Novosađanku…Obuka je trajala petnaestak minuta i krenule smo…
Start iz Andrevlja i onda fruškogorskim obodima,više krugova i prelepi prizori koji su se smenjivali – od šumskih puteva do pogleda na Dunav ili pitoreskne vinograde i polja suncokreta…Prelepi vojvođanski pejzaži koji odvlače pažnju od merača brzine.
Na kraju prve etape moja suvozačica mi se izvinjava jer narednog dana ima isplaniran dan i neće moći da mi pomogne, pa mi to donekle kvari raspoloženje, ali organizator Dragan Škrnjić, s lakoćom i sebi svojstvenim šarmom rešava i ovaj problemčić – odmah ima rešenje, upoznaje me sa Anđelom, asistentkinjom na Filološkom fakultetu u Begradu…Ona se raduje narednoj etapi…https://www.youtube.com/watch?v=a4GNEWdNCeI
Prva pauzatokom druge etape i dobrodošlica u manastiru Šišatovac u nedrima Fruške gore…Pričaju nam da je Nikola Tesla sa ocem sveštenikom, kao dete često dolazio baš ovde, a da su ga lekovita čudotvorna voda sa ovdašnjeg izvora i molitve monahinja – izlečili od kolere…Da mu je prilikom jedne od tih poseta na rame sletela bela golubica i da su mu, nekim čudom – tokom celog života – beli golubovi bili saputnici…
Ovog subotnjeg dana prate nas kišni oblaci i onda prava provala tokom višesatne pauze u izletištu Vrdnička kula…Prelep maštoviti ambijent, neophodno punjenje automobila koji imaju samo elektro motore, ručak, druženje. Ja sam obavljala ulogu PR – par intervjua sam dala lokalnim medijima, što mi je bilo zabavno jer obično sam s druge strane kamere, s mikrofonom u ruci i ta koja postavlja pitanja…U poslednje vreme imam priliku da budem i u ovoj ulozi i volim to…
Nakon pauze još dva merenja do cija…Nerviram se jer na jednoj uzbrdici idem iza kamiona koji me dodano usporava, a sa druge strane puta registrujem kontrolora sa kamerom…Umesto prosečnih 37,8 km na sat ja vozim svega 30 i nema šanse da išta učinim…Negativni poeni, ali sport je to…
I nakon toga – cilj u odmaralištu Norcev, ispod najviše kote na Fruškoj gori – Crvenog čota na 538 m nadmorske visine.
Kako prethodne noći od migrenoznih bolova i buke nisam baš spavala ni svojih neophodnih pet, šest sati, zaspala sam u sobi, ne misleći na rezultate i proglašenje pobednika…Probudila me cimerka…
Na vreme. Da primim svoju zlatnu medalju za 1. mesto u klasi hibridnih vozila…
Da, primila sam se na ovu disciplinu…Upoznajem ovde interesantne ljudi..Nisu to reli vozači kakve viđamo na standardnim brzinskim trkama…Ovo su ljudi koji treniraju svoju preciznost, danima rade proračune potrebnih brzina, snabdevaju se dodatnom opremom da bi procenat negativnih poena sveli na minimum…Ukupni pobednici i ovaj put su kolege iz Bugarske, profesionalni vozači eko vozila…Drugi su bili moji novi drugari iz Sloveniji, solidarni, duhoviti, pravi džentlmeni…Mnogo su mi pomogli da postignem što bolji rezultat, nesebično mi ustupajući svoje podatke o potrebnim prosečnim brzinama…
Interesantno, u sportskom duhu završili smo i naredni segent – druženje nakon proglašenja, u tv sali, uz fudbalsku utakmicu Hrvatska – Rusija, na Svetskom prvenstvu…Manje nas navijalo je za Hrvatsku koja je pobedila, ali nije to pomutilo lepu atmosferu…
Tesla reli je jako dobar test iz različitih socijalnih veština i trening volje, rekla bih…Eto mene i sledeći put…
