Obožavam slobodu, ali ne i slobodne teme. Kada je Mia kazala – možeš kako hoćeš, rastužila me je. Draga moja, kako sada da se fokusiram? Naravno, šalim se. Pričaćemo o slobodi.…

„Bože, čime sam zaslužila ovoliko lepote?” Ovo ponavljam milion puta..Pri svakom zaronu u  mastilo plavu morsku vodu, kojoj se predajem ushićena… Plivam i plivam, smejem se kako odavno nisam, radujem se…

„Ono što pogledom zahvatim jeste moj život…Već neko vreme, u tom spektru  ima mesta samo za tebe…Plašim se…“ Znao je čega se plaši…I da nije normalno što je to izgovorio. Još…

Neutešna sam bila dok sam ga gledala kroz staklo inkubatora, malenog, sa svim tim cevčicama…Srce mi se cepalo pri pomisli na to da su mi ga samo prislonili uz usne da…

Dugo već pokušavam da pišem o ovome…Sada shvatam da moram to izreći, ne zbog sebe, već zbog onih mama koje nemaju ideju šta im se to dešava, koje krive sebe jer…

Da mi je neko rekao nekada davno da će najinteresantnije doći sa pedeset, verovatno bih mislila da je jako duhovit ili da me teši unapred.. A, živim sada te rane pedesete…

Imam prijateljicu koja me skoro svaki dan pozove samo da mi čuje glas i da joj popravim raspoloženje! Kaže da joj moj smeh momentalno okrene tok misli, pomaže da se resetuje…

Sećam se jedne proletnje večeri i jedne Mire koja se opraštala od svoje mladosti, prijatelja, svog verenika, ljubavi, od života…I ujedno grčevito borila, molila se čudesima, silama znanim i neznanim… Pozno…