Pre nedelju dana možda bih drugačije započela priču o ovom romanu… Nakon poslednjih dešavanja kažem : Kakvu stvarnost živimo – prosto poželim ovu Miljanovu iz „Sobe tajni“ …
Ta njegova jeste fikcija, plod mašte koju su inspirisale poslednje decenije života u Srbiji, ali možda i želja, da ipak o našim životima i onome što je bitno za jednu državu – postoji neki plan, neka briga, strategija, promišljanje…Da se vrednuje potencijal, obrazovanje, kvalitet, sposobnosti…U „Sobi tajni“ razobličava se društvena patologija, ali Miljanova fantazija ne doseže do monstruoznosti naše sadašnjice…
Čitamo Sobu tajnu i ušuškani smo u našim toplim domovima, knjiga nas ponese, pojede noć, ali se svakog momenta možemo trgnuti i utešiti da je to ipak samo roman…
Međutim, utehe nema – jer u realnom životu predsednik države obraća se naciji kada mu starlete, prostitutke, i kriminalci, hospitalizovani u rijalitiju, dozvole da se pokloni i počne…Ili pak, sa konkurentske, pre partnerske i srodne tv, takodje sa nacionalnom frekvencijom, u kojoj u jutarnjem programu, bez naznake ne preporučuje se mlađima i iole normalnima, dama zavidnog pedigrea objašnjava kako koristi vibrator…
U ovoj našoj stvarnosti ubijen je politički lider koji je mislio i govorio drugačije, kome je dugo crtana meta na čelu…Ubijen je mučki, s leđa…Nije bilo minuta ćutanja, nije bilo dana žalosti…Ali je njegovo streljanje poslužilo za novu rijaliti farsu….
Dobra vest je da svaki dan preživljavanja u Srbiji Miljanovom nespornom talentu daje pregršt crtica za buduće pisanije, koje s nestrpjenjem očekujemo….
Miljane, bravo za roman prvenac i samo nastavi tim putem.
Reč na promociji romana “Soba tajni” Miljana Paunovića