Sećam se jedne proletnje večeri i jedne Mire koja se opraštala od svoje mladosti, prijatelja, svog verenika, ljubavi, od života…I ujedno grčevito borila, molila se čudesima, silama znanim i neznanim… Pozno proleće ili rano leto u gradiću koji možda nema profesionalno pozorište, široke bulevare, mondenske četvrti, ali – ima patinu, ima dušu, ima pet reka, brojna šetališta, u kome se sudaraju mirisi orijenta i evropejstva, u kome se gorštaci mudrošću nadmeću sa gradskom gospodom koji, pak insistiraju na petoj varoškoj…
