Promišljanja

Kotorski mozaik


Pustila sam malo da se slegnu utisci nakon klasične novogodišnje pomame, ne bih li nešto napisala o svom putešestviju…

Još u oktobru videla sam najavu za dvodnevni rok spektakl u Kotoru i obećala sebi da to neću propustiti, po cenu da sama tamo provedem praznike…Partibrejkersi, Električni orgazam, Disciplina kičme, uz njih i Letu štuke, Obojeni program, Rambo Amadeus – neodoljivo…. U najavi pravi mali Vudstok u Kotoru….
Na sreću, moja divna Vesna, kuma, školska drugarica, koleginica, veliki prijatelj i neko sa kime obožavam da vreme provodim i ko mi poslednjih godina – zbog kilometara koji nas dele – jako, jako nedostaje, odlučila da mi se pridruži….Dobitna kombinacija za ulazak u 2018.godinu!


Istog momenta kada smo nogom stale na pločnike kotorskog starog grada, nama je žurka počela… Domaćini, s obzirom na to da je gospodin Miro, stari Kotoranin, bio preporuka da nam se obezbedi adekvatan smeštaj, a da je sam dobro zagazio u devetu deceniju života – očekivali su njegove vršnjakinje… Malo su se brinuli da li će dame moći da savladaju desetak stepenika do apartmana… Ove dve plavuše, sportskoga duha i istorije, a i nešto mlađe od očekivanog, prilično su ih šokirale u startu…. Ali, to je samo druženje učinilo veselijim…


Sve nadalje bilo je baš kako smo se i nadale, pa i bolje….Prohladnu novogodišnju noć ipak smo savladale kombinujući rokenrol na Trgu od oružja, sa tamburašima u oblišnjem bistrou…

Neponovljiva sreća je u Novu godinu zakoračiti uz muziku svoje mladosti, jer rokenrol nije samo to – on se živi, on je deo kulture, stila života, načina razmišljanja…Najjači utisak na mene je ostavilo to što sam u masi videla ljude svih generacija…

Ništa manje sreće za nas dve, koje skupa pohodimo ovaj divni grad nakon četvrt veka, ni sutradan, prvoga dana 2018. Šetnja rivom do starog hotela Fjord koji samo podseća na onaj koji pamtimo s početka 90-tih, nezaobilazna kupovina domaćih specijaliteta na pijaci uz zidine starog grada, šetnja uskim uličicama, fotkanje na prelepo ukrašenim malim trgovima, šopingovanje suvenira,tonska proba Discipline kičme, nasmejana lica…

Prvi januar je dan koji za mene ima posebnu simboliku, jer je rodjendan mog oca Danila….Ovo je šesta Nova godina bez njega…Odlazim u crkvu Svetog Nikole, da zapalim sveću za oca…Po preporuci mog prijatelja, kolege Živojina Rakočevića, tu sam potražila knjigu „Vita Kotoranin, neimar Dečana“. Reče Živojin, čitaj je da bi još više Kotor zavolela…


Čitam je i delim deo iz pogovora urednika Nikole Malovića: “Tokom dvesta godina vladavine Nemanjića Kotor je bio najkulturniji grad srpske države, koja je u drugoj polovini XIII I prvoj polovini XIV veka bila najmoćnija na Balkanu.

Visoke Dečane, zadužbinu Nemanjića, Stefana Dečanskog I cara Dušana, gradio je protomajstor Vita Kotoranin, od 1328. Do 1335.
Kotorska delta ispisala su diploma na Visokim Dečanima. Manastir isklesan od kamena skoro pre 700 godina stoji I danas kao saliven.
Dečanski živopis oduhovio je Vitino delo.”

Setila sam se i svoje prve posete Dečanima, kada sam snimala emisiju o Arno Gujonu… I tog neopisivog osećaja da ti je tu nekako mesto. Da ne poželiš da odatle ikada odeš.

Slično se osećam svaki put kada dodjem u Kotor. Jednostavno je to grad koji volim i gde mi je lepo. Da, nagađajući smo uspele da pronađemo i kuću pokojnog dr Bože Marića iz Valjeva, u kojoj smo boravile davne 93.g. Stoji tamo gde smo je ostavile, kao zaleđena u vremenu, zaključanih vrata i nekako setna… Ili samo takva osećanja kod nas podstiče…


Naši domaćini u Bastionu 3 čekaju nas sa najboljom ribljom čorbom na svetu i u zarazno dobrom raspoloženju… Smeh se širi i okuplja, pa smo tokom prvojanuarskog popodneva stekle i nove drugare iz regiona, grupu duhovitih momaka iz Makarske, ali i dogovorile večernji susret sa Mirom, šarmantnom konobaricom iz našeg omiljenog restorana.


Još jedna noć i još jedno parče kotorskog dana ukrale smo tokom ovog praznika….Za nova sećanja i zapise. Za naše prijateljstvo koje traje ceo život…

You Might Also Like

Bez komentara

Pošalji odgovor

8 + eight =