Postoji li ropstvo u Srbiji, u 21 veku? Iako je ukinuto Konvencijom Ujedinjenih nacija, na današnji dan (2.decembar), 1949g., kao i većina malignih problema, i ropstvo je evoluiralo. Moderni robovi više nisu u okovima, već u dugovima. Dužničko ropstvo nije nikada prestalo da postoji, samo se modifikovalo. Prosečnom građaninu Srbije to se ne mora dodatno […]
KRIVA SAM
Subota, veče… Auto-put negde ka severu. Energija se troši i obnavlja. Moja je zabagovala. Moje pogonsko gorivo je nestalo. Evo me u ovom kombiju, kuckam iz poslednjeg reda dok me dimigal ne uspava. I bolje tako. Što manje mislim, što sam manje budna, biće lakše. Pet dana kasnije… Petak veče, Kopenhagen, tesna soba. Tesno i […]
TAJNO MOJA
„Svojim poimanjem vere i Boga, sigurna sam da sam od života dobila i više nego što zaslužujem. Nisam ga uvek dovoljno poštovala. Ni njega ni život koji mi je udahnut. Čak sam se u jednom periodu života tešila primišlju da svakog trenutka to mučenje mogu prekinuti. Da je to moja volja. I stvar moje odluke. […]
KADA ZVONČICA ODE
Gledam te svakoga jutra u odrazu ogledala, ženo draga. Vidim i umor i bore i strepnju, ali i taj tračak svetla koji se probija između poluspuštenih trepavica. I radujem se, jer osećam da stiže ono što toliko želiš. Mir. Spokoj. Ravno disanje. Spakuj se, dušo. Idemo dalje. Iza oblaka. Daj ruku. Koja ništa sakrila nije. Gledam […]
KAD CVETAJU LALE
Kažu da sam bila zanosna devojka. Jedra, visoka, jaka, vesela, krupnih plavih očiju, grohotom sam se smejala. Imala sam onu crtu muškarače, jake mentalno i fizički. Muškarci su me prihvatali kao ortaka, ali i čežnjivo gledali. Dopadalo mi se to. Želela sam da im pariram u svemu. Prva sam i društvu imala vozačku dozvolu, točak […]
Čarolija
Samo je skliznuo niz stolicu. To je bio kraj još jedne scene u njegovoj dvočinki. Prvi čin je završen onog novembra. Tamo na groblju. Jovan je, iako i sam dobro omamljen lošom rakijom, priskočio i počeo da ga diže, da ga malo uljudi i povede do taksija. Na podu je bio i otvoren novčanik i […]
MARTOVSKA ODA ILI IDA
Poznajem jednu ženu, a ponekad je još vidim kao devojčicu… Rodila se tamo nekog marta… Ovo je za nju. Muka je to – sećam se da nije mogla da se odluči kom talentu prednost da dâ, od malih nogu. Znalo je biti komično. U vreme njenog odrastanja postojale su još uvek te školske sekcije. Naravno, […]
Sve luđe ga volim. Njega. Svoj jezivi, neodoljivi život.
Život je takvo đubre pokvareno, izazovno, neodoljivo. Luda sam za njim, obožavam ga, bacam mu se oko vrata, pod noge, on me šutira, gazi, briše pod sa mnom. Što me više kinji, ponižava, povremeno baca mrvice sa stola, više ga volim. Slepo.Takva je ta naša igra.Mog života i mene. Oduvek. Tu sam, u ovoj ostrvskoj […]
Biću tvoja svetlost
Znala sam tačno o čemu se radi. Okretao je telefon na unutrašnju stranu, držao ga u džepu najčešće, čula sam ga da šapuće u kupatilu… Noću je, misleći da spavam, slao SMS poruke. Ćutala sam i čekala da prođe. Bilo je sve gore. Lelujao je kroz naše živote i kada je fizički bio tu. Jednostavno, […]
Godina koju je pojela korona ili Ono što sam otrgla od zaborava
“U knjizi propasti ne postoje Za ženu iskušenja jadi. Ženi je cela zemlja – prostor Za Ars Amandi. Od svih ljubavnih napitaka Srce je napitak najjači, neodoljivi. Žena je još od kolevke Greh smrtni nečiji, neoprostivi. Ah, nebo je tako daleko! A usne – blizu kad magla vlada. – Bože, ne sudi strogo! Ti nisi […]