Objavljeno na sajtu Revija Kolubara 6.10.2017.
I to što je je prva osoba koju sam petooktobarske večeri, 17 godina nakon „onog 5.oktobra“, srela u Dorćol placu, na iventu #ZaštoSamOvde #ZaSlobodneMedije #StojimUzVranjske – Bogoljub Arsenijević Maki – učinilo mi se kao nešto sasvim prikladno i podrazumevajuće…
„Ako želimo da obnovimo večito traganje za životom i slobodom i stremljenje ka sreći, moramo se pre svega podsetiti snaga koje su ih stvorile.Samo razumevanjem prošlosti slobode možemo pomoći da se obezbedi njena budućnost.“
Upravo ova misao Farida Zakarije, američkog novinara i pisca koji važi za mislioca sposobnog da uoči suštinu i pravac globalnih političkih tokova, u njegovoj knjizi „Budućnost slobode“ , čini mi se prikladnom uz promišljanje koliko traje ovdašnja bitka za osvajanje slobode…
Makijeva žrtva tih 2000-tih učinila ga je herojem, simbolom demokratskih promena i tada je to delovalo kao točak koji je on zakotrljao, kritična masa se probudila, pridružila i neumitno preokrenula političke tokove u Srbiji…Sve vreme se priča o 6. oktobru i tome što je propušteno, a moj najjači utisak iz tog perioda odnosi se na 5. oktobar naredne godine – izašla sam na ulicu, novinarskim zadatkom, za informativni program RTSa da uradim anketu sa građanima Valjeva – svaki odgovor sveo se na jednu sintgmu – lakše se diše!
Tih prvih godina nakon petooktobarskih demokratskih promena, niko nije mogao da pretpostavi da je ikada više moguće vratiti se u mrak iz koga smo izašli…
I eto, živimo stvarnost u kojoj kritička misao, i ako je ima – može se čuti i pročitati tek ponekad, ponegde… Onaj ko digne glavu i ne dozvoli utapanje – na sve načine bude ometan, onemogućavan do konačnog nestajanja iz etra… Živimo stvarnost gde društvenim mrežama nadopunjujemo prazninu kvalitetnog, objektivnog informisanja…
Lično me je pogodila odluka Vukašina Obradovića da nakon gušenja Vranjskih stupi u štrajk glađu…Ne samo zato što sam novinarka – podržala sam skup podrške njemu, novinama koje toliko dugo priprema i čuva od pritisaka, odoleva i daje vetar u leđa i pelcer svim dolazećim generacijama mladih kolega. Podržala sam i sve prethodne i podržaću sve nadalje što vodi rešenju, što vraća dostojanstvo…
Slobodni mediji, sloboda govora – ne mogu i nisu važni samo medijskim poslenicima, još su bitniji svakom od nas, slobodoumnih građana koji streme istinskoj demokratiji i koji imaju odgovornost za potomstvo.
Zato nemam pravo da ćutim.
