Postoji li ropstvo u Srbiji, u 21 veku? Iako je ukinuto Konvencijom Ujedinjenih nacija, na današnji dan (2.decembar), 1949g., kao i većina malignih problema, i ropstvo je evoluiralo.
Moderni robovi više nisu u okovima, već u dugovima. Dužničko ropstvo nije nikada prestalo da postoji, samo se modifikovalo. Prosečnom građaninu Srbije to se ne mora dodatno objašnjavati, dovoljno je da gleda aplikaciju na svom telefonu, kada počne skidanje mesečnih rata. I ne sme se zaboraviti ono što nam je u prvi mah nevidljivo, a što će kad tad doći na naplatu. To koliko nas ova država zadužuje svakodnevno. I ona beba koja se u ovom momentu rodi u obližnjem porodilištu, već duguje više od pet hiljada evra!
U moderno ropstvo spadaju i trgovina ljudima, ugovoreni brakovi, prinudna prostitucija i rad i sve druge situacije u kojima se osoba drži protiv svoje volje, uz uzimanje dokumenata, pretnje ili silu. Srbija nije ovoga pošteđena. Procena je da ovde oko 30.000 ljudi živi u uslovima ropstva iako je Srbija, po tom pitanju, išla jorak ispred sveta i ukinula ga još Ustavom iz 1835. godine.
Ne smemo zaboraviti situaciju sa radnicima iz Vijetnama, koja je prošle godineotjrivena u pogonu Ling longa u Zrenjaninu, ili nehumane uslove rada zaposlenih u Juri, fizičko atakovanje kineskih poslodavaca na zaposlene u Boru, gotovi zaboravlhene stradale rudare, bahatost menadžmenta u Lučanima, mobingovanje i seksualno uznemiravanje podrrđenih od strane lokalnih moćnika i štošta još. Moderno ropstvo je perfidnije, prikrivenije.Izvesno je da država, kao i godinama unazad, radi u interesu stranog korporativnog kapitala, pomaže im subvencijama, a on odlazi i radnike ostaavlja bez dostojansta i minimuma egzistencijalne sigurnosti.
Jedini način za izlazak iz ovih problema je jača kontrola, jače institucije, što je gotovo iluzorno u ovakvoj državi, sa ovakvom vlašću. Do promene i temeljnih reformi mora doći što pre, solidarnim angažmanom svih samosvesnih građana, inače neće imati šta da se popravlja.
